Moj izbor: Potpuni vodič kroz iskustvo operacije podizanja kapaka

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moj primer je sličan sa mnogim ženama - moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode, već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, ne baš. Nos sam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i, priznajem, odlagala sam.

Moj primer: Konačna odluka za podizanjem kapaka

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, super je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama da malo "otvorimo" oko. Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapaci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok efekat traje, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje. I onda je odluka pala - radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto delim svoje iskustvo o podizanju kapaka

Kad sam zakazala, ja sam po običaju "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… Kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće reći. Ok, njihovo pravo, kao i moje. Ja nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces konsultacija i priprema za podizanje kapaka

Proces počinje konsultacijama. Važno je da nađete hirurga kojem verujete, poput mog izbora, dr Anice Jevremović. Uvodni razgovor je ključan. Hirurg će vas detaljno pregledati, saslušati vaše želje i objasniti šta je realno postići. To je vaša prilika da postavite sva pitanja. Nemojte biti stidljivi - pitajte sve što vas zanima u vezi podizanja kapaka, od procedure do oporavka.

Tri najčešća pitanja na koja ljudi traže odgovor su:

• Da li je operacija bolna? Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli ništa, ni na operaciji ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca.
• Kakva je anestezija? Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste ("analgosedacija"). Za one koji se više plaše, a ne žele ni da znaju da se nešto dešava, ovo je odlična opcija, iako zahteva doplatu za anesteziologa.
• Koliko košta podizanje kapaka? Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretnu cifru vam može reći samo hirurg nakon pregleda, jer zavisi od specifičnosti vašeg slučaja i izbora anestezije. Uvek pitajte šta je sve uključeno u cenu (konsultacije, kontrole, itd.).

Dan operacije i neposredni oporavak

Operacija traje manje od sat vremena, dakle, brzo je. Kući se odlazi isti dan. Nakon podizanja kapaka, stavljaju se flasteri. Osećaj je specifičan - kao da nosite "kačket" i morate malo da podižete glavu da biste videli širi horizont. Ovi prvi, deblji flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Hirurg ih natopi rastvaračem i začas ih skine - nema čupkanja ni cimanja, toga sam se takođe plašila bez razloga.

Zatim se stavljaju novi, tanki flasteri koji se nose još narednih 5-6 dana. Čim sam ih stavila i nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Otečenost zavisi od tehnike hirurga i vašeg organizma. Ja sam bila manje natekla od većine, ali svako iskustvo je individualno.

Prva nedelja nakon podizanja kapaka

Već nakon 2-3 dana mogla sam da izađem, našminkam sve sem očiju. Nakon 7 dana skinuti su konci. Ovo je momenat kojeg se mnogi plaše, ali verujte mi, sa dr Anicom Jevremović to je bukvalno trajalo par sekundi. Osetila sam samo blago povlačenje, apsolutno bez bola. Nakon 10 dana, već sam mogla da stavim punu šminku, uključujući i ajlajner, što mi je donelo neverovatnu radost. Spušteni kapci su onemogućavali korišćenje ajlajnera, a sada je to opet deo mog svakodnevnog rituala.

Modrice su retke, ali hematomi (ugrušci krvi) koji se stvore prirodno tokom podizanja kapaka mogu da "padnu" dole, ispod oka. Imamala sam jednu fleku ispod oka nakon 10 dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke i potpuno je nestala za nekoliko dana.

Ožiljci i dugoročni rezultati podizanjem kapaka

Ovo je verovatno najveća briga. Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanja kapaka. Međutim, dobar hirurg će rez napraviti tako da privi prirodno nabor kože na oku, čineći ga gotovo nevidljivim. Ožiljak vremenom bledi i postaje sve manje primetan. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam. One se začas prekriju šminkom. Spuštene kapke, sa svojom tamnom senkom koja mi je konstantno davala izmučeni izgled, nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak od podizanja kapaka učinim nevidljivim za par sekundi.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Operacija podizanja kapaka rešava taj jedan specifičan problem u jednom trenutku vremena. Kome je potrebno više od toga, postoje drugi postupci. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija kapaka, jer rezultati su obično veoma dugotrajni.

Zašto sam odlagala i zašto se nisam plašila ishoda

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" s nitima i tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao "izubijani vanzemaljac" jako dugo, da neću zbog toga moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Verujem da ovo važi za mene jer imam tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznajem dugi niz godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moj primer i moje iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od koristi. Ako imate pitanja, uvek možete da se obratite stručnjacima poput dr Anice Jevremović kako biste dobili pouzdane informacije prilagođene upravo vašem slučaju.