Uvod u polaganje stručnog ispita

Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR) predstavlja ključni korak u karijeri svakog ko želi da se bavi ovom oblastom. Na osnovu iskustava kandidata koji su već polagali, prikupili smo najvažnije informacije koje će vam pomoći u pripremi.

Struktura ispita

Stručni ispit se sastoji iz pet delova:

1. Međunarodni pravni izvori i sistem BZNR u Republici Srbiji
2. Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih
3. Način i postupak procene rizika
4. Pismena procena rizika za konkretno radno mesto
5. Pravilnici iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Najčešća pitanja na ispitu

Na osnovu iskustava kandidata, evo nekih od najčešćih pitanja koja se javljaju na ispitu:

Opšti deo ispita

• Konvencija 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini
• Direktiva 89/391/EEZ o uvođenju mera za poboljšanje bezbednosti i zdravlja radnika
• Obaveze poslodavca prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu
• Prava zaposlenih iz invalidskog i penzijskog osiguranja
• Medicina rada i uloga službi medicine rada

Posebni deo ispita

• Zahtevi za male mašine i opšti zahtevi za mašine
• Mere zaštite pri izlaganju buci i vibracijama
• Dokumentacija za rad na elektroenergetskim objektima
• Elaborat o uređenju gradilišta
• Mere zaštite pri radu sa azbestom i kancerogenim materijama
• Skele i lestve - zahtevi i mere bezbednosti

Procena rizika - ključni deo ispita

Pismeni deo ispita podrazumeva izradu procene rizika za određeno radno mesto. Kandidati dobijaju:

• Opis radnog mesta (npr. električar, viljuškarište, medicinska sestra)
• Listu opasnosti i štetnosti
• Metodu za procenu rizika (npr. Kinney metodu)

U procenu rizika treba uključiti:

1. Opis tehnološkog i radnog procesa
2. Korišćenu opremu i sredstva za ličnu zaštitu
3. Identifikovanje opasnosti i štetnosti
4. Procenu rizika za svaku opasnost
5. Predložene mere za smanjenje rizika
6. Zaključak o stepenu rizika radnog mesta

Pravilnici koje treba poznavati

Najvažniji pravilnici za polaganje ispita:

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika
• Pravilnik o bezbednosti mašina
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova
• Pravilnik o električnim instalacijama
• Pravilnik o izlaganju buci i vibracijama
• Pravilnik o izlaganju azbestu i kancerogenim materijama
• Pravilnik o eksplozivnim atmosferama

Koristan savet za pripremu

Na osnovu iskustava kandidata, evo nekoliko saveta za uspešno polaganje:

• Fokusirajte se na pravilnike - oni su najzahtevniji deo ispita
• Vežbajte pisanje procene rizika za različita radna mesta
• Ne morate učiti sve napamet - bitno je razumeti suštinu
• Ispitivači su obično korektni i pomoći će vam ako zapnete
• Prvi deo ispita (opšti deo) je najlakši i ne zahtevaju se detalji
• Pravilnike o poljoprivredi i šumarstvu možete preskočiti jer se retko pitaju

Česta pitanja kandidata

Koliko dugo čekam na termin polaganja?

Nakon prijave, termin polaganja obično stiže za 1-2 meseca. Obaveštenje dobijate 15 dana pre ispita.

Šta ako padnem deo ispita?

Ako padnete procenu rizika, sledeći put polažete samo procenu. Ako padnete pravilnike, polažete ponovo ceo posebni deo.

Da li je dozvoljeno koristiti literaturu tokom pismenog dela?

Dozvoljeno je imati samo listu opasnosti i štetnosti. Korišćenje dodatne literature može dovesti do diskvalifikacije.

Koja radna mesta se najčešće javljaju za procenu rizika?

Kandidati su dobijali različita radna mesta: električar, automehaničar, medicinska sestra, viljuškarište, kranovođa, limar, frizer, veterinarski tehničar.

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za poslove bezbednosti i zdravlja na radu zahteva ozbiljnu pripremu, ali nije nemoguće. Ključ uspeha leži u dobroj organizaciji učenja, razumevanju pravilnika i vežbanju procene rizika. Kako pokazuju iskustva kandidata, sa adekvatnom pripremom i bez preterane treme, polaganje može proći bez većih poteškoća.